Energreen

Proizvodnja agro peleta, proizvodnja i distribucija polipropilena, usluge taxi prevoza u Novom Sadu. Poslovanje se zasniva na poštovanju zakona, propisa, i običaja i poslovne etike, a u skladu sa kodeksom poslovne etike.

+381 21 66 11 111
info@energreen.rs
Image12

Blog

Sve o grejanju na pelet

Poslednjih godina sve je popularniji sistem grejanja na drveni pelet. Kada neko planira da promeni sistem grejanja, na primer da pređe sa drveta, uglja ili električne energije na drveni pelet, pred njim je mnogo nepoznanica. Kvalitet peleta, cena, cena sa prevozom, cena kotla… Prednosti mane, za i protiv, tema je mnogo… Pokušaćemo da bar malo olakšamo dileme kada je ova investicija u pitanju.

Šta je zapravo pelet? To je ogrev koji je nastao komprimovanjem drvene mase poput opiljaka i strugotine. Zavisno od proizvođača, odnosno od načina na koji se snabdeva drvenom masom, to može da bude bukva, hrast, čamovina ili mešavina različitih vrsta drveta. Proces proizvodnje podrazumeva mlevenje, sušenje i presovanje. Prilikom presovanja pod visokim pritiskom, podiže se temperatura drveta i oslobađaju se prirodni lepkovi u drvenoj masi, tako da se za vezivanje ne koriste dodatne hemikalije. To pelet čini ekološkim gorivom, koje osim što štiti prirodno okruženje, zahvaljujući čistoći čuva i sam kotao ili peć gde sagoreva. Pelet se proizvodi u cilindričnim granulama prečnika 6 do 8 milimetara, dužine od jednog do četiri centimetra. Pakuje se u najlonske džakove od 15 kilograma i na palete, gde na svaku staje 70 džakova, što je otprilike jedna tona.

Peć na pelet?

Pelet može da sagoreva u kotlovima koji su povezani sa sistemom centralnog grejanja, a manji prostori efikasno mogu da se zagreju i pećima na pelet koje toplotu emituju lokalno. Peć na pelet zapravo predstavlja zamenu za peć na drva. Prednosti su to što više nema unošenja, cepanja i slaganja drva. Peć kada se snabde peletom može duže da radi i nije potrebno konstantno održavati vatru. Takođe, startovanje ne podrazumeva loženje vatre, već pritisak na dugme. Jedna od prednosti peći na pelet u odnosu na peć na drva je neuporedivo veći stepen iskorišćenja goriva. Peć na drva je relativno primitivan uređaj, u kojem drvo u ložištu neefikasno sagoreva, a potom se proizvedena toplota u velikom procentu gubi odlazeći kroz dimnjak. U to je lako uveriti se ako se pipne odvodna cev koja je kod peći na drva i popularnih „smederevaca“ vrela. Sva ta toplota neiskorišćena odlazi kroz dimnjak u vazduh. Peći na pelet imaju stepen iskorišćenja veći od 90 procenata, što je neuporedivo bolje od 70-ak procenata iskorišćenja kod peći na drva. To takođe znači i da će pelet kao ogrev zauzimati manji prostor od drva, što je mnogima takođe prednost. Peći na pelet proizvode manje pepela, pa je čišćenje ređe i neuporedivo komfornije. Nedostaci peći na pelet su te što su zbog sistema ventilatora bučnije od peći na drva. Takođe, u slučaju nestanka struje peć na pelet prestaje da greje, dok peć na drva radi bez električne energije. Postoji mogućnost povezivanja sa automobilskim akumulatorom, što je dobro rešenje za područja sa čestim restrikcijama struje.

Kotao ili gorionik?

Kotlovi na pelet, za razliku od peći, koriste se za grejanje objekata sa više prostorija, jer se povezuju na sistem centralnog grejanja. Ovo rešenje je najinteresantnije za domaćinstva koja već imaju sistem centralnog grejanja sa kotlom na drva ili ugalj, jer se takav kotao jednostavno zameni onim koji koristi pelet. Jedna od opcija je i ugradnja gorionika na pelet na već postojeći kotao na čvrsto gorivo. To znači da se na vrata kotla na čvrsto gorivo ugrađuje poseban gorionik koji omogućava da u postojećem kotlu sagoreva pelet. Ovaj sistem pruža sve prednosti kao i klasični kotao na pelet, a to je manja količina pepela, uključivanje „na dugme“, duža autonomija rada bez stalnog održavanja vatre. Ipak, jedan detalj ovo rešenje diskvalifikuje, a to je stepen iskorišćenja. Kada se na postojeći kotao, koji je verovatno već star, ugrađuje gorionik na pelet, niko ne može da garantuje koliki će biti stepen iskorišćenja. Sasvim sigurno neće ni izbliza biti visok kao kod kotla projektovanog samo za pelet. Tu cela matematika pada u vodu, jer manje ulaganje u gorionik, umesto u nov kotao može da se istopi već posle par godina, zavisno od kvadrature koja se greje.

Troškovi ugradnje

Prvi i osnovni trošak je kupovina kotla. Kotao se bira zavisno od kvadrature koja se greje. Precizne podatke koliko je kilovata potrebno po kvadratu nije moguće dati, jer to zavisi od mnogo faktora, kao što je kvalitet gradnje, kvalitet stolarije, izolacija… Najgrublja orijentacija je da bi sto kvadrata dobro izolovanog prostora moglo da se greje sa oko osam kilovata, dok kod neizolovane kuće taj broj može da iznosi i oko 11 kilovata. To ipak treba uzeti kao najgrublju orijentaciju prilikom izbora kotla. Naravno, on uvek treba da bude nešto veći od dobijenog proračuna, kako bi bio obezbeđen rad bez opterećenja i prilikom najvećih zimskih minusa. Zavisno od proizvođača kotla, razlikuju se i troškovi. Neki kotlovi imaju ugrađenu pumpu za vodu, neki nemaju pa je i nju potrebno kupiti, ili iskoristiti već postojeću u samom sistemu grejanja. Tu već postoji mnogo kombinacija, pa je najbolje posavetovati se sa majstorom. Kod većine proizvođača kotlova procedura je sledeća – kada kupite kotao kod njih oni ga isporuče na kućnu adresu. Potom je potrebno da ga majstor ugradi, odnosno poveže sa sistemom centralnog grejanja i sa dimnjakom. Tek posle toga dolaze ovlašćeni serviseri proizvođača kod kojeg ste kotao kupili, proveravaju da li je povezan kako treba i puštaju ga u rad. Dakle, majstora kojeg planirate da pozovete da vam kotao ugradi, najbolje je da pitate koji kotao bi bio najbolji za vašu kvadraturu i sistem grejanja. Računajte da će po kupovini kotla biti još troškova. Zavisno od sistema, pored kotla potrebni su još mnogi elementi (dimovodne cevi, bakarne cevi, mešni ventil…) kako bi se kotao povezao i pustio u rad. Prodavci kotlova nude standardni kit, koji se prodaje po ceni od oko 8.000 dinara, ali to ne treba kupovati. Zavisno od pozicije kotla, udaljenosti dimnjaka i brojnih drugih elemenata, nije moguće precizno utvrditi koliko cevi za vodu, kolena ili dimovodnih cevi je potrebno. Tu specifikaciju najpreciznije može da napravi majstor kada stigne kotao. Najvažnije od svega je da je majstor iskusan i možda još važnije, da je pošten.

A troškovi grejanja?

Troškovi grejanja takođe zavise od mnogo faktora. Možda zvuči isuviše optimistično, ali dobro rešen sistem centralnog grejanja na pelet može da bude jeftiniji od grejanja na drva. Kotao na drva, posebno kada grejna sezona odmakne, kada se u promajnim kanalima nataloži nečistoća, može da proguta mnogo drveta. Kuća od 150 kvadrata lako može da sagori i do 20 metara drva po sezoni. Za toliku kvadraturu bi četiri do pet tona peleta trebalo da bude dovoljno. Cene drveta i peleta, kako godina odmiče, jednako rastu, ali pet tona peleta je generalno uvek jeftinije od 20 metara drva. Kupovinu peleta je najbolje obaviti već na proleće. Tada prodavci peleta imaju najmanji promet, pa su i cene najniže. Samo jednom je potrebno ući u taj ritam, jer odlaganje kupovine znači mnogo veći trošak.

Kako prepoznati kvalitetan pelet?

Kao i svaki proizvod, pelet može da bude kvalitetan i nekvalitetan. Zavisno od vrste peleta zavisi i rad samog kotla, njegova pouzdanost, nivo prljanja i količina pepela. Prvo što je potrebno je da prodavac ima sertifikat, da na kesama nešto piše, pa onda „guglanjem“ može da se dođe do informacije o kvalitetu. Potrebno je da na kesi piše sastav, odnosno od kog drveta je pelet napravljen, kao i brojne druge specifikacije o dimenzijama granula, procentu vlage… Kupovinom peleta u neobeleženoj vreći zapravo kupujete mačku u džaku. Takođe, to znači ni da nemate kome da se žalite ili prijavite reklamaciju. Sam prodavac takvog peleta je verovatno poslednja adresa na koju možete da se obratite. U kesama treba da bude što manje prašine. Kod kvalitetnog peleta je nema praktično nimalo. Same granule moraju da budu glatke i da mirišu na drvo, nikako na hemijske sastojke. Sa nekoliko granula možete da napravite i jednostavan test – one u čaši vode moraju da potonu i da već posle par minuta nabubre i praktično da se raspadnu, a voda mora da ostane bistra. To sve znači da u peletu nema neželjenih sastojaka i lepkova, koji mogu u kotlu da oštete sistem za sagorevanje.

Izvor: krov.rs

previousnext